Macedonian Poetry

Сон

Грмотевица се слуша
Страв лее во мојата душа
Чувствувам облаци тмурни,
емоции во сечија душа, бурни.
Ноќта е толку ладна,
капки дожд удираат по прозорецот
не се слуша ниту звукот на штурецот.
Ништо.
Само дождот.
И грмотевиците.
Го сечат мрачното небо на илјада парчиња,
а тоа молњи, плаче.
Ветер дува,
некој кошмари сонува.
Небото светнува,
а моето срце летнува.
Перницата ја стегам силно,
а очите полека ги затворам.
Се прашувам
Ќе успеам ли да заспијам?!

****

Очите ги отворам,
а пред мене божествена убавина.
Сонце грее,
мене срцето ќе ми запее.
Ох, колку убаво утро!

Leave a comment